Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carine i carinska politika". Rad ima 44 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

CARINE

Pojam, znacaj i vrste carina

Pojam carina

Carina predstavlja dazbinu koja se naplacuje, najcesce, na uvoznu robu u vidu novcanog iznosa, a po utvrdjenim carinskim stopoama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zastite domace privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na zitarice u cilju prehranjivanja domaceg stanovnistva.

Uloga i znacaj carina

Primarna uloga carina je zastita domace proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budzeta odredjene drzave

Vrste carina

1. Po pravcu kretanja: a) uvozne b) izvozne c) provozne (tranzitne) 2. Po svrsi carine: a) fiskalne (finansijske) i zastitne (ekonomske) – fiskalna se uvodi radi povecanja prihoda drzave, tako npr., ako bi neka severno-evropska drzava uvela carinu na juzno voce, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zastitni karakter po domacu proizvodnju. Medjutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj buducnosti ocekuje proizvodnja, predstavljala bi zastitnu carinu. Zastitna carina se uvodi u cilju zastite domace proizvodnje od inostrane konkurencije. b) Socijalno-politicka carina – uvodi se iz socijalnih i politickih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na odredjene proizvode, npr. zivotne namirnice.

3. Po nacinu obracuna: a) carine prema vrednosti robe – robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu. b) specificne carine – obracunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl. c) kombinovane (mesovite) carine – predstavljaju vid kombinacije prethodne dve.

4. Po nacinu propisivanja: a) autonomna carina – jedna drzava je zavodi samostalno i nezavisno od medjunarodnih normi snagom svog suvereniteta. b) ugovorne (konvencionalne) carine – propisuju se na bazi dvostranih ili visestranih sporazuma izmedju drzava. Tako izmedju zemalja clanica EU nema carina pri prometu roba, a postoji zajednicka carinska tarifa prema trecim zemljama. c) kombinovane – kombinacija a) i b) 5. Po ekonomsko-politickom dejstvu: a) prohibitivne (zabranjujuce) carine – carine koje su toliko visoke da prakticno onemogucavaju uvoz roba na trziste. b) retorzivna (ratnicka) carina – protivmera neke drzave prema drugoj koja drzi visoke carine. c) preferencijalne (povlascene) carine – cilj im je da pospese robnu razmenu sa odredjenim zemljama sa kojima je sklopljen takav sporazum. d) diferencijalne carine – otezavaju robnu razmenu, sto robu iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji polozaj u odnosu na robu iz drugih zemalja. e) antidempinske carine – oblik dopunske carine koja izjednacava cenu uvozne robe kada je ona niza od normalne, realne cene, a na to jos ide i redovna carina. f) kompenzatorne carine – uvode se za robu koja je u zemlji porekla ili izvoza dobila neku subvenciju,premiju u vidu stimulacije izvoza, pa se u cilju neutralisanja tih subvencija naplacuje kompenzetorna carina.

Efekti carina

1) Efekat carina na uvoz - sto su nize carinske stope uvoz je veci, i obrnuto. Tako ukoliko dodje do deficitarnosti odredjenih roba na trzistu, drzava moze snizavanjem carinskih stopa sanirati dati nedostatak. 2) Efekat carina na domacu proizvodnju – carinske stope moraju se odrediti tako da na budu ni suvise niske, kako bi stitile domacu proizvodnju, a ni suvise visoke,da domaca prizvodnja ne bi bila previse zasticena i izolovana, sto bi dovelo do toga da ona zaostane u razvoju. 3) Efekat carina na ponudu i potraznju roba - npr. ako je ponuda odredjenih roba na domacem trzistu mala snizavanjem carinskih stopa moze se uticati na povecanje ponude

...

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com